Центар за истраживање јавних политика управо привео крају анкету о раду од куће у Србији: „Да ли нас је карантин научио да радимо од куће”
Уместо до јуна, компанија „Гугл” одлучила је да већина њених запослених настави да ради од куће до краја ове године. Такву одлуку одмах потом донео је и „Фејсбук”. Из нових правила рада ипак ће бити изузети радници који због природе свог посла морају да буду присутни у канцеларијама послодавца. У Србији се радници увелико враћају на своја радна места, али држава и епидемиолози засад сматрају да је боље да, ко год може, и даље ради од куће, јер је ковид 19 још у циркулацији. У Центру за истраживање јавних политика откривају да су управо привели крају анкетно истраживање о онлајн раду у Србији „Да ли нас је карантин научио да радимо од куће”.
Циљ је био, истиче Тања Јакоби, извршна директорка центра, да се извуку поуке и припреме препоруке које би запосленима, послодавцима и креаторима јавних политика помогле да спремније дочекају будућност, то јест могућност да се поново укаже потреба за организовањем онлајн рада од куће.
– Ово су тек прелиминарни резултати анкете која је део експлоративног истраживања којим су обухваћени запослени и компаније које су бар део пословања пренели у онлајн сферу, укључујући и организацију рада од куће. Међу испитаницима највише је било оних из Београда (60 одсто), али су заступљени и људи из свих других делова Србије. Анкета је обухватила 200 испитаника – напомиње Тања Јакоби.
На питање да ли тренутно раде осам сати, око половина анкетираних одговорила да је задржала такво радно време, док су у другој половини били људи који раде или знатно мање (око четири сата) или више од ове сатнице (10 до 12 часова и више). На који начин је организован онлајн рад од куће, једно је од питања из ове анкете на које је 37 одсто испитаника открило да ради преко интернет платформе послодавца, док око 70 одсто њих користи апликације за тимски рад, а 65 процената ради преко мејла и телефона. У питању су били вишеструки одговори, па зато збир прелази 100 посто.
Међу испитаницима, највећи број њих, око 80 одсто, саопштио је да се добро снашао у онлајн раду. Од тих 80 одсто половина je реклa да су имали довољно времена, а остали да нису имали довољно времена да се припреме, али су се брзо прилагодили. Око 11 одсто испитаника казало је да су имали потешкоћа да се прилагоде и да им је прелаз био пребрз. Свега три одсто људи назначило је да нису успели да се прилагоде и да би им било потребно више месеци да пређу на онлајн рад од куће. Већина анкетираних открила је да им je било потребно око недељу дана да се прилагоде новим условима рада. Око половине њих рекло је да је њихов послодавац успео релативно брзо да направи план за онлајн рад од куће.
Анкетирани су махом истакли да им је овакав начин рада омогућио и да смање могућност заразе, али им углавном недостаје рад у тиму и дружење са колегама. Да би трајно могли да раде од куће, углавном су им, како су назначили у анкети, потребни бољи технички и услови за рад од куће (радни сто, бољи компјутер, засебан простор), боље инструкције послодавца... У узорку испитаника натпросечно доминирају људи са високом стручном спремом, а већина њих је из сектора стручне иновационе и техничке делатности. Потом следе остале услужне делатности и информисање и комуникација, а најмање анкетираних је из сектора пољопривреде, рударства и шумарства. Заступљене су све старосне доби, а 60 одсто свих испитаника има од 30 до 39 година, као и између 40 и 49 година.
Извор: Политика
