ћир lat

Сарита Брадаш: Живимо лепше - до смрти

31. октобар 2019


Истраживачица Фондације Центар за демократију Сарита Брадаш за „Пешчаник“ 

Марко Косовац није видео решење о прекиду ангажовања на јавним радовима „Живимо лепше“. Када је оно достављено, био је у коми због повреда које је задобио чистећи Спомен парк у Краљеву. Две недеље касније подлегао је повредама. Одсуство због повреде на раду био је основ да се са њим раскине уговор о привременим и повременим пословима. Након одијума јавности, директор ЈКП Чистоћа је изјавио да би, да то није учинио, прекршио закон и ненаменски потрошио буџетска средства. Који закон, није рекао. Како би то ненаменски потрошио буџетска средства није образложио.

Неколико ствари је проблематично у овом решењу о престанку радног ангажовања. Зашто прекид уговора носи датум 9.9.2019, када је Марко тог дана дошао на посао? Из образложења решења сазнајемо како директор ЈКП „Чистоћа“ разуме закон: „ангажовани на привременим и повременим пословима немају право на одсуствовање са рада због привремене спречености за рад; то је у складу са чланом 12. Уговора о привременим и повременим пословима“. Директор очигледно не чита закон већ учитава у њега. Законом се прописују права и обавезе, а не одсуство права. Законом о раду нису нормирана права ангажованих на привременим и повременим пословима, већ само запослених у радном односу, што послодавца не спречава да уговором то уреди. Нажалост, пракса показује да се институт рада ван радног односа користи за обесправљивање радника ангажованих на овај начин. Обавезе су им исте као и код запослених у радном односу, али су без заштите у погледу ограничења радног времена у току дана, обезбеђења дневног и недељног одмора, права на накнаду због привремене спречености за рад, права на синдикално организовање, а није им гарантована ни минимална зарада.

Међутим, у овом случају је битно другачије то што је ангажовање незапослених на јавним радовима финансирано из буџета Србије, па бисмо очекивали да послодавци ангажују незапослене по одређеним правилима. Образац уговора о привременим и повременим пословима које Национална служба за запошљавање (НСЗ) доставља послодавцима има 11 чланова. Нема члана 12. на који се позива ЈКП „Чистоћа“ као основ за раскидање уговора нити се и у једном члану наводе разлози за раскид уговора. Ако је ЈКП Чистоћа незапосленима на јавним радовима дала уговор у којем стоји да ће он бити раскинут уколико је запослени привремено спречен за рад услед повреде на раду, зашто НСЗ није реаговала да заштити незапослене од самовоље послодавца?

У покушају да оправда своје одсуство емпатије, директор ЈКП Чистоћа, поред тога што креативно тумачи закон, показује и да не разуме шта је то ненаменско трошење буџетских средстава. У јавном позиву на основу којег је потписао уговор о јавном раду са НСЗ стоји да се средства користе за „исплату накнаде за обављен посао лицима ангажованим на јавним радовима по основу уговора о привременим и повременим пословима, у висини до 22.000 динара по лицу, на месечном нивоу за пун фонд радних часова, односно сразмерно времену радног ангажовања на месечном нивоу“. Нејасно је зашто је Уговором о привременим и повременим пословима незапосленима на јавном раду „Живимо лепше“ ускраћено право на одсуство због повреде или болести, иако одсуство послодавца не кошта ништа, јер накнаду исплаћује само за дане проведене на раду, а не и за оне када ангажовани одсуствује јер се повредио на послу или је болестан? ЈКП Чистоћу одсуство Марка Косовца са посла не би ништа коштало, а Марка је рад у ЈКП Чистоћа коштао живота.

Држава се активно укључила не само у урушавање права запослених Изменама Закона о раду из 2014. већ и урушавањем права незапослених изменама Закона о запошљавању и осигурању за време незапослености из 2015. До тада су незапослени на јавним радовима били ангажовани на основу уговора о раду на одређено време и примали су зараду која није смела бити нижа од минималне. Брисање одредбе којом се послодавац обавезује да са незапосленим на јавном раду закључи уговор на одређено време предлагач је образложио потребом да се побољша обухват лица која ће бити укључена у програм јавних радова. Како је игра бројкама реализована: повећан је број ангажованих на јавним радовима умањењем њихових права. У 2013. години ангажовани на јавним радовима примали су зараду од 22-26.000 динара у зависности од степена стручне спреме, а након измена Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености у 2015. примили су накнаду у износу до 15.000 динара. Опробана формула којом држава одузима рањивима и слабијима успешно је примењена и приликом доношења Закона о финансијској подршци породици са децом, а можемо очекивати да ће бити коришћена и убудуће.

Месец дана након смрти Марка Косовца од званичника НСЗ која је незапосленог Марка упутила на јавни рад нисмо чули ни реч. Није се огласио ни министар Ђорђевић у чијој је надлежности надзор над радом НСЗ, али ни Инспекторат за рад чији инспектори је требало да обаве ванредни инспекцијски надзор. Од Маркових родитеља смо сазнали да је њихов син прихватио ангажовање на јавним радовима да би преживели, обоје су болесни и њиховој породици је накнада коју је Марко примао била једини приход. Марко није имао избора, али сви остали – ЈКП Чистоћа, НСЗ, Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, Влада Републике Србије имали су избор и изабрали су ћутање и бешчашће. Ваља их подсетити на речи песника: крваве руке се најтеже перу.

(Ауторка је истраживачица Фондације Центар за демократију)

Извор: Peščanik.net