Правна помоћ у Србији: Бесплатно, а недоступно
четвртак, 21.02.2013
О бесплатној правној помоћи у Србији из аспекта кампање “Црно на бело – Заједно смо гласнији”
Влада Републике Србије усвојила је 2010. године Стратегију развоја система бесплатне правне помоћи. Према овој Стратегији уставно јемство права на правну помоћ намеће држави обавезу да обезбеди услове за уживање и заштиту овог права. Сагласно томе, држава је дужна да законом уреди пружање правне помоћи, што укључује и дужност државе да обезбеди пружање бесплатне правне помоћи.>
У Републици Србији постоје озбиљне слабости и ограничења у остваривању права на приступ правди, што је, поред осталог, последица неадекватног законског оквира и оскудних финансијских средстава намењених пружању бесплатне правне помоћи. За превазилажење ових слабости неопходно је успостављање целовитог, функционалног и ефикасног система бесплатне правне помоћи, који отклања препреке и обезбеђује једнакост у приступу правди.
У Националној стратегији реформе правосуђа изражено је очекивање да ће успостављање система бесплатне правне помоћи омогућити бољу информисаност грађана о њиховим правима и обавезама, стицање сазнања о основаности њихових захтева и изгледима за успех у поступцима. Тиме би се предупредило подизање неоснованих тужби, подигао би се ниво квалитета припремних поднесака и стручно заступање странака пред судом, чиме би се постигао већи степен ефикасности судова.
Актуелно
МОР покреће глобални фото конкурс “WОRК4YОUТH” – ФОКУС НА МЛАДЕ ЉУДЕ
МОР програм за запошљавање младих организује фото конкурс да расветли питања запошљавања младих, изазове са којима се млади људи суочавају на радном месту, као и њихову снагу да их превазиђу. Конкурс “Work4Youth” спонзорише Фондација Master Card.
Циљ конкурса је да се укаже на изазове са којима се млади људи суочавају на радном месту, као и иновативне идеје да се они реше.
Фотографије које учесници приложе треба да приказују омладину на раду (на различитим местима и под различитим условима) на креативан и оригиналан начин.
Фотографи треба да се усредсреде посебно на радне услове, родне баријере, дискриминацију, неформалност, предузетништво, радно сиромаштво, миграцију, несигуран рад и руралну привреду, између осталог.
ХОЋУ СИНДИКАТ-Кампања за формирање синдиката у приватном сектору
Према сведочанствима грађана која су у протеклој години објављена на порталу „Црно на бело“ најугроженија су права радника у приватном сектору, а најчешће повреде права радника су у области неисплаћених зарада, пореза и доприноса, рада на црно. Овоме доприноси и чињеница да запослени у приватном сектору нису чланови синдиката, углавном из разлога што синдикати који би штитили запослене у приватном сектору не постоје или су изузетак, са малим утицајем и снагом да нешто промене.
Ресурс центар Мајданпек је уз подршку Института за одрживе заједнице (ИСЦ) покренуо кампању за формирање синдиката у приватном сектору под називом „Хоћу синдикат“.
Међу најчешћим притужбама грађана неисплаћене зараде и злостављање на раду
Грађани Србије који су учествовали са својим сведочењима у кампањи “Црно на бело” најчешће су се жалили на неисплаћене зараде и на злостављање на раду, дискриминацију на раду и на рад на црно, рекла је Анђелка Марковић, задужена за односе с јавношћу испред Aкције за унапређење услова за достојанствен рад на конференцији за медије којом је обележен завршетак десетомесечне кампање „Црно на бело – Заједно смо гласнији“. О достојанственом раду у Србији кроз призму резултата кампање говорили су данас на конференцији у Медија центру и Богдан Гавански, шеф мисије Института за одрживе заједнице, која је средствима УСАИДА финансијски подржала реализацију кампање, као и Снежана Павковић, директорка Тимочког клуба из Књажевца и Бојана Шекељић, регионална директорка за иновације у Центру за нове комуникације “Докукино”.
Људи нису роба
Трговина људима у циљу радне експлоатације се мора препознати као проблем који произилази из стања на тржишту рада и који не погађа само једну привредну грану. У том смислу, неопходно је градити и подстицати такво тржиште рада на коме ће се доследно примењивати прописи из области радног права, уз занемарљив удео рада на црно.
Трговина људима у циљу радне експлоатације представља најгрубље кршење људских права и треба је разликовати од илегалних миграција, непоштовања радног права и лошег положаја радника у транзиционој привреди. Као и други облици трговине људима, радна експлоатација се одржава употребом силе, претњи и превара, али и суптилнијим методама као што су наплата акумулираног дуга, одузимање докумената, злоупотреба страха од пријаве полицији и имиграционим органима власти и сл.
Прочитајте још